Postkrizna transformacija ideologije MMF-a

Međunarodni monetarni fond postepeno odustaje od svojih bazičnih principa, zasnovanih na politici liberalizacije tržišta kapitala. Nedavna kriza je pokazala: slobodno kretanje finansija i nedovoljno regulisanje u toj sferi mogu da dovedu do žalosnih posledica. Nova ekonomska realnost tera nas da sve češće razmišljamo o tome da slobodna tržišta nisu u stanju da osiguraju stabilnost i predvidivost finansijsko-ekonomskog položaja država. U zapadnoj štampi pišu da ovako kardinalno pomeranje prioriteta svedoči o rađanju novog MMF kojim je do juče rukovodio Dominik Stros-Kan.

Još 1997. godine Fond je preduzimao ozbiljne napore da podstakne zemlje na liberalizaciju tržišta kapitala. Ova dejstva bez pogovora su podržavala ministarstva finansija ključnih zapadnih država. Ipak, zatim se razvila kriza u Jugoistočnoj Aziji, koja je pokazala: migracija kapitala u zemlje u razvoju sa kasnijim „pregrevanjem“ njihovih ekonomija može da dovede do nepredvidivog efekta, kao i da oslabi same zemlje donatore. 

2008. godina u SAD, koje su postale polazna tačka nove globalne krize takođe je pokazala: liberalno tržište kapitala može da postane uzrok velikih nevolja. Jer upravo takozvani mehur nekretnina koji se pojavio u suštini na osnovu nekontrolisane kreditno-finansijske politike, postao je uzrok ekonomskih problema ne samo u SAD, već i daleko van njihovih granica.

Kao što se zna, novac ide tamo gde njegov vlasnik vidi najveću korist. Sada jedan od takvih regiona ponovo postaje Jugoistočna Azija. Kapital tamo ide primetnom dinamikom. U tom kontekstu stanje Evrope i Amerike ostaje depresivno, što neizbežno navodi ministre finansija i direktore centralnih banaka EU i SAD da se mešaju u situaciju. Čak bez obzira na svoju, činilo bi se, strogo liberalnu ideologiju. I sada je iskustvo nekih malih evropskih država ubedljivo pokazalo: efektivno se na krizu može odgovoriti samo pomoću kontrole kretanja kapitala. Na poslednjem zasedanju MMF faktički je bio potvrđen ovaj novi stav.

„Državno regulisanje je sasvim normalna stvar“, smatra ekspert Visoke škole ekonomije Pavel Kudjukin.

„Ekonomska istorija poznaje razne periode: i liberalizacije i jačanja regulisanja. Nikakvi teorijski razlozi da je državno regulisanje bolje ili gore od njegovog odsustva ne postoje. To se određuje konkretnim odnosom okolnosti. Postoji i određeno kolebanje perioda liberalizacije i jačanja kontrole. Poslednja kriza je upravo označila početak zatvaranja neoliberalnog perioda, koji je započeo sredinom 70-ih prošlog veka i traženja novih metoda državnog regulisanja. Ovaj put je prilično složen i mučan: tradicionalni metodi ne rade uvek dobro, a novih za sada nema.“

Sve očiglednije postaje to što pred ekonomskom naukom stoji zadatak da se rodi neka nova teorija balansa između slobode tržišta i kontrole nad njim. Pri tome to treba raditi u uslovima globalizacije, što bitno otežava proces: lakše je izraditi nove modele na jednoj pojedinačno uzetoj ekonomiji.“

Mnogi eksperti smatraju da MMF može da promeni odnos i prema drugim ključnim aspektima njegove delatnosti. Između ostalog, on će početi da podržava razvoj realnog sektora ekonomije u zemljama kojima pomaže, a takođe će početi da prima socijalne troškove država ne kao teret, već kao investicije u budućnost. Moguće da će upravo tada moći da se prevlada velika socijalna neravnopravnost koja uvek rađa nestabilnost. Između ostalog, predstavnici samog MMF konačno su javno povezali ove pojmove na prolećnom zasedanju Fonda i izjavili da problem zapošnjavanja i socijalne pravde treba da bude u centru svetskog političkog dnevnog reda.

(Glas Rusije)